Nazad u školu

Port.hu image

Nastavak Oskarom za najbolju autorsku pesmu ovenčanog hita studija Piksar iz 2001. godine, ovaj put u režiji Dona Skanlona, saradnika na scenariju sjajnih „Auta“, je priča o studentskim danima džina plave dlake Džejmsa „Salija“ Salivana i jednookog zelenkastog bića Majka Vazovskog, i koji tokom školovanja za Čudovišta na Univerzitetu za monstrume nisu bili najbolji prijatelji, već žestoki suparnici koji će biti prisiljeni da rade zajedno.

Rani Piksarov hit

Port.hu image

Još od legendarne „Priče o igračkama“ iz 1996. godine, studio Piksar stekao je ugled najambicioznije, najzanimljivije i najuspešnije kompanije za produkciju animiranih filmova. Uistinu, svojim nizom redom izvrsnih, idejno i pristupom vrlo svežih i promišljenih hitova od druge „Priče o igračkama“, „Života buba“ i „Čudovišta iz ormana“, preko „Potrage za Nemom“, „Spasioca“ i „Auta“ do sjajnih „Juhu-hu“, „Wall°E“ i „Neba“, Piksar se nametnuo u studio ključan za nove kvalitativne, kreativne i komercijalne uzlete animiranog filma. Ipak, čitavo to vreme su neki kritičari i deo publike piksarovcima uz razmerno mediokritetstvo zamerali nastavak diznijevske politike drugim sredstvima, odnosno novu afirmaciju konzervativnog svetonazora i tradicionalnih vrednosti „amerikane“, ovog puta inteligentno zamotane u populistički i širokoj publici atraktivan celofan ukrštanja akcije, humora i pozitivne infantilnosti. To je posebno došlo do izražaja tokom poslednjih nekoliko godina, u kojima se na temelju „Priče o igračkama 3“, originalu znatno inferiornijih „Auta 2“, „Hrabre Meride“ i trenutnog „Univerziteta za monstrume“ čini se da je Piksaru, koji se nalazi u braku iz interesa sa Diznijem, ponestalo mašte i izvornih ideja pa se umesto smišljanju originalnih priča okreće štancanju nastavaka nekadašnjih hitova. Budući da se treća „Priča o igračkama“ pokazala kao komercijalno najisplativiji Piksarov projekat, takvoj se poslovnoj politici sa finansijske strane ništa ne može zameriti, ali itekako može sa kreativne.

Suparnici a ne prijatelji

Port.hu image

Sa svakim novim filmom, od „Priče o igračkama 3“ preko „Auta 2“ i „Hrabre Meride“ do „Univerziteta za monstrume“ postaje sve očitije potpadanje Piksara pod uticaj Diznija, od odabira sve benignijih zapleta i tipičnog diznijevskog afirmiranja porodičnih i konzervativnih vrednosti, do sve većeg upliva infantilnosti i gubitka svežine i subverzivnosti koje su odlikovale nekadašnje Piksarove projekte. Jer, upravo je Piksar tehnički revolucionarno ali ne i idejno izmenio lice savremene animacije, do tada infantilan i konzervativnim vrednostima usmeren svet zabave za decu i odrasle obogativši ironijom, benignim cinizmom, eklekticizmom i prividnom subverzijom. Nažalost samo prividnom, jer su se tradicionalne porodične vrednosti i opšta mesta „amerikane“ nastavila zagovarati zaobilaznim putem, o čemu jasno svedoči i „Univerzitet za monstrume“. Džina plave dlake Džejms „Sali“ Saliven i jednooko zeleno biće Majka Vazovskog zatičemo u mladim godinama dok sanjaju da postanu veliki i pravi zastrašivači. A da bi to i ostvarili, moraju se upisati na Univerzitet za monstrume, na kojem isprva neće biti ni približno prijatelji, već žestoki suparnici. Kada već tokom prvog semestra upozna Salija, koji je kao stvoren za plašenje dece, Majkovi planovi o karijeri velikog zastrašivača padaju u vodu. Međutim, njihovo međusobno rivalstvo će ih obojicu uvaliti u nevolje, što će dovesti do njihovog isključivanja iz elitnog programa za zastrašivače.

Derivativno i ziceraški

Port.hu image

To će ih naterati da shvate da su, žele li uopće završiti školovanje za čudovišta, prisiljeni da sarađuju. Štaviše, ne samo jedan sa drugim, nego i sa grupom ostalih kolega čudovišta sa kojima moraju spasiti ono što se spasiti može, sve do poslednje prilike u Igrama zastrašivanja. Nažalost, „Univerzitet za monstrume“ su praktično potpuno nalik čitavoj gomili filmova o simpatičnim luzerima, dobrodušnim i pomalo budalastim tipovima sa margine društva koji veruju da će im upravo pohađanje koledža, policijske akademije ili čega već omogućiti afirmaciju i u ljudskom (jer su često podvrgnuti vređanju i ponižavanju od strane drugih) i u profesionalnom smislu. To bi moglo ozbiljno razočarati one koji od svakog novog Piksarovog filma očekuju nešto sveže i originalno. Svakako, animacija je i ovde očekivano sjajna i koloristički raskošna, sporedni i epizodni likovi su dovoljno slikoviti i zanimljivi, humora ne nedostaje. Međutim, svežina i šarm originalnih „Monstruma...“ u najvećoj su meri isparili, režija Dena Skanlona, saradnika na scenariju autorskih „Auta“ i crtača knjiga snimanja na „Maloj sireni 2“ i „101 Dalmatincu 2“, je nedovoljno energična i razigrana, a scenario Roberta L. Birda („Žuta minuta“), Danijela Gersona („Porodica Robinson“) i samog Skanlona vrlo nemaštovito varira od opštih mesta iz čitavog niza filmova iz 80-ih godina, poput serijala „Šmokljani“ i „Policijska akademija“. Deci sve to neće smetati, ali odrasle ovi „Monstrumi...“ neće zabaviti ni približno onako dobro kao prvi deo.

Kome se preporučuje?
- Svoj deci i onima koji se tako osećaju
- Svima koji su više puta gledali originalna „Čudovišta iz ormana“
- Gledaocima koji ne propuštaju ni jedan animirani film sa bioskopskog repertoara

Kome se ne preporučuje?
- Publici navikloj na više standarde ne samo Piksara nego i Drimvorksa i Aardmana
- Filmadžijama koji ne žele gubiti vreme na derivativne i klišeizirane repertoarne naslove
- Onima kojima i izvorni „Monstrumi...“ već izlaze na nos

6 / 10