(Beograd, Atelje 212, 06. februar 2012., ponedeljak u 20:00)
Priča o majci. Priča o zemlji. Priča o majci zemlji koja je iz utopije prešla u realnost, a onda se, iznova, preselila u utopiju. Jedna vatrena Jugoslovenka, učiteljica Jadranka Mitić, drži vatreni govor u slavu nekadašnje zemlje na 14. kongresu SKJ, januara '90., u Sava centru. U atmosferi linča i raspada, doživljava srčani udar. Budi se dve godine kasnije, kada zemlje više nema. U želji da je zaštiti i produži život svoje majke, njen sin "izmišlja" zemlju koja sada više ne postoji... Šta se dogodilo sa velikim idejama, bratstvom i jedinstvom, radnim akcijama, nepokolebljivim entuzijazmom i velikom ljubavlju prema zemlji koja je nestala poput Atlantide, da li bi nam bilo lakše da smo sve to "prespavali" i probudili se u Srbiji i kako, zapravo, izgleda kolektivna utopija, samo su neka od pitanja na koje "odgovara" ova predstava.
(Beograd, Jugoslovensko dramsko pozorište, 07. februar 2012., utorak u 20:30)
Predstava mladih za mlade. I sa bogatim arsenalom psovki, nežna predstava, bez sentimenta, srećom, ali sa žalom za duhovnošću koja lagano odumire. Novi cinici i pobunjenici. Veliki gradovi i mali, skučeni, smučeni i tegobni životi... Životna, gotovo dokumentarna pustoš, i nad njom, ili između redova, tragovi negažene ljudskosti, i još neugašene ljubavi, topline, saosećanja, razumevanja.
(Beograd, Pozorište Slavija, 08. februar 2012., sreda u 20:00)
Jasmin... lik zalutao u zemlju u kojoj traži spas od rata i strahota kojima nije pripadao, koje ničim nije izazvao, ali čiji ga odjek prati u stopu. Da li je Beograd spas, da li će u njemu pronaći mir, ili bar dobiti vizu za neku drugu zemlju, za neki drugi srećniji svet? Marlena... psihijatar, čija je sudbina slična svim dušama odraslih u vremenu komunizma i koja tek na kraju života nalazi utehu u veri svojih dedova koje se tako lako celog života odricala. Njena pobožnost, tako naknadna, ne donosi mir njenoj izgubljenoj duši. Bila je kćer ambasadora u Francuskoj i slepo je brinula o ocu ne vodeći računa o sebi.
(Beograd, Pozorište na Terazijama, 09. februar 2012., četvrtak u 19:30)
Radnja mjuzikla "Čikago" odigrava se u istoimenom ozloglašenom američkom gradu dvadesetih godina XX veka. U središtu radnje je neodoljiva plavuša Roksi, neostvarena barska pevačica i žena koja je ubila svog ljubavnika zato što nju "niko ne sme da ostavi"! Došavši u zatvor upoznaje poznatu barsku pevačicu, smeđokosu i zaista "ubistvenu" Velmu (koja je ubila svoju sestru i svog muža zatekavši ih u preljubi) - kao i ostale zatvorenice, uglavnom ubice nevernih muškaraca. Velmu brani slavni advokat koga prilikom preuzimanja odbrane zanima samo da li okrivljena ima 5000 dolara za njegov honorar. Kada Roksi pristane na visinu njegovog honorara, on krene u beskompromisnu manipulaciju, kako medija, tako i nje same...
(Beograd, Narodno pozorište, 10. februar 2012., petak u 20:00)
Grupa glumaca, nalazi se na životnoj prekretnici jer se mjuzikl "Životinjsko carstvo", u kome su igrali šest godina životinje (Lav, Zebra, Mungos, Antilopa i Marabu) skida sa repertoara uz informaciju da će se u pozorištu postaviti novi komad nagrađenog pisca gde su glavni likovi prehrambeni proizvodi poput Jaja na oko ili Flaše kečapa. Time metaforično glumci iz zatvorenog pozorišnog zverinjaka formiranih odnosa po principima moći, bivaju bačeni u jedan egzistenicijalni vakuum prepun neizvesnosti ali sa jasnim krajnjim ciljem da se u društvu konzumerizma sve, pa i oni sami, svodi na proizvod. Jedan sistem vrednosti biće zamenjen drugim, čime se još jednom potvrđuje da je pozorište idealno za parabolu o kraju jedne epohe.
(Beograd, Atelje 212, 11. februar 2012., subota u 20:30)
Inspirisan komadom nemačkog autora Klausa Pola "Waiting room - Germany", koji je nastao iz ispovesti ljudi koji su se po ujedinjenju Nemačke našli u novom sistemu i novoj državi, još uvek čekajući odgovor na to što su godinama očekivali, Boris Liješević počinje da istražuje na koji način su naše promene uticale na lične živote ljudi u Srbiji na početku dvadeset prvog veka. Intervjue je zajedno sa dramaturgom Brankom Dimitrijevićem obrađivao, kako bi od iskaza postali dramski monolozi. Ovim monolozima je dodao i monologe iz izvornog komada "Waiting room Germany" kako ni analogija između našeg društva danas i (bivšeg istočno) nemačkog pre 15 godina ne bi promakla.
(Inđija, Kulturni centar, 12. februar 2012., nedelja u 20:00)
Ova komedija bavi se odnosom politike i pozicije nazavisnog intelektualca. Na jednoj strani je lukavi, vešti P.R. političke partije koja je u vlasništvu srpskog tajkuna... U njegovoj partiji više nema nekompromitovanih članova i zato kreće u potragu za nezavisnim intelektualcem, vrstom koja se u Srbiji smatra naivnom, principijelnom i finansijski ugroženom. Odabira vizantologa za čiji naporni rad čak ni njegova porodica nema razumevanja i daje mu mefistofelovsku ponudu koju ovaj ne može da odbije. Naučnik pristaje da bude kandidat na sledećim političkim izborima, ali u naivnoj veri da će njegov angažman u politici doneti koristi svim građanima. Međutim, čim stupi u svet politike, videće da se radi o paralelnoj stvarnosti u kojoj žive ljudi iz politike i, naravno, pokleknuće.
